Intervju Mladen Đorđević, selektor 43. FEST-a

-Selekcija Granice je nova na festivalu, recite nam odakle ideja za ovu selekciju i kakvi filmovi nas očekuju?

GRANICE se oslanjaju na kontinuirano prisustvo subverzivnog filma u programima FEST-a, što je tradicija koja datira još od samih početaka FEST-a (1971.) i programa Konfrotacije, za koji je filmove selektovao Dušan Makavejev, baveći se pre svega,  političkom provokacijom.  Taj program nekoliko godina kasnije nasledjuju VIDICI i, na neki način, FORUM MLADIH Radoslava Zelenovića. Miroljub Vučković je osamdesetih, devedestih i dvehiljaditih provocirao publiku programima  Blagodeti prljavog, Djavo u telu i X files, koji su se, u duhu vremena, često bavili temom seksualnosti i , u skladu sa tim, razbijanjem tabua. Dakle, FEST je od početka bio mesto na kome je publika imala prilike da prisustvuje preispitivanju i pomeranju granica, ukidanju zabrana, tabua, bilo da su one seksualne, socio - političke ili čisto estetske.

Program GRANICE sadrži filmove koji pomeraju granice u tematskom i formalnom smislu. Posebno bih istakao tri filma koja će biti prikazana u ponoćnim terminima u velikoj dvorani Sava centra. To su R 100 japanskog reditelja Hitoshi Matsumota (Symbol, Big Man Japan), koji je prošle godine imao premijeru na festivalu u Torontu u okviru kultnog programa Midnight Madness (Ponoćno ludlo), zatim  provokativni nemački triler mladog debitanta (biće gost FEST-a) Till Kleinerta, DER SAMURAI, i, treći,  pobednik selekcije Midnight madness u Torontu (2014.), horor komedija u formi reality show -a, koji prati život jedne novozelandske vampirske porodice.  Ostali filmovi, znači veći deo selekcije, biće prikazan u Domu omladine u terminima od 20h. Medju njima će biti i novi film Ulriha Zajdla IM KELLER), koji je prikazan prošle godine u Veneciji. Ovaj dokumentarac  govori o skrivenim ljudskim opsesijama, koje akteri u tajnosti ispunjavaju u podrumima svojih kuća. Tu je i festivalski hit  A GIRL WALKS HOME ALONE AT NIGHT  Ane Lily Amirpour.  Rediteljka je ovaj film opisala kao “iranski vampirski špageti vestern”. Kultni reditelj Greg Araki je prisutan sa novim filmom WHITE BIRD IN A BLIZZARD (Bela ptica) u kome se on ponovo pokazuje kao vrlo inventivan i pronicljiv autor kada je reč o slikanju savremenog američkog društva i njegovih frustracija. 

Selekcija je takmičarska. Ove godine predsednik žirija je naš poznati reditelj Djordje Kadijević, koji je svoj izuzetno respektabilan  opus upravo izgradio krećući se teritorijom skrivenog,  zabranjenog, podsvesnog, preispitujući lične i kolektivne strahove kroz filmove Sveto mesto, Leptirica, Praznik, Devičanska svirka … U žiriju su i Nikola Popević, urednik filmskog programa RTS-a, kao i Miroljub Stojanović, filmski kritičar i urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije . Oni će odlučivati o najboljem filmu, a dodeliće i specijalnu nagradu žirija.   

-Kako se od programa Granice razlikuje program Thrills and Kills?

Ova selekcija se u neku ruku nadovezuje na program Granice u smislu provokativnosti, inventivnosti i uzbudjenja koje nam donosi, ali, za razliku od Granica,  koje okupljaju art house naslove, ovde je pre svega reč o “tvrdim” žanrovskim filmovima. Selekcija Thrills And Kills je presek svetske filmske scene kada je u pitanju  žanrovski film 2014.  Reč je o nagradjivanim i od kritičara hvaljenim filmovima, koji su prikazivani na festivalima fantastike širom sveta. Važni festivali fantastike su članice Federacije Melies, koja je osnovana 1997. Ti festivali se bave filmovima fantastike u širem smislu reči, dajući prednost gradjenju novih svetova i konstruisanju neobičnih priča, u odnosu na realističnost filmskog prizora i snjim vezane naracije. Od samo početka filmske umetnosti jasno su se razdvojila dva pravca. Jedan je pravac koji kreće braćom Limijer i tiče se realističnog filma, a otac drugog, pravca filmske fantastike, je Žorž Melijes.

Festivali fantastike posvećeni su filmovima u kojima su kanoni  jasno definisani. Ipak, većina filmova u ovoj selekciji se ne iscrplju u mehaničkom oponašanju obrzaca, već ispod kanona kriju mnoge interesantne socio - političke konotacije.

Ova selekcija je značajna jer gledaocima predstavlja nešto što je obično van festivalskog mejnstrima. Među stvaraocima ovih filmova takođe postoje veliki autori, koji svoje autorstvo ne plasiraju egoistično, u prvi plan, već inteligentnom strategijom, delujući ispod kanona. 

Žanrovski film je veoma vitalan, što pokazuje i ova selekcija koja okuplja filmove sa svih kontinenata, od Australije i uznemirujućeg horora Babaduk,  preko Evrope iz koje nam dolazi belgijski reditelj Fabris Du Vels sa svojim novim filmom KOLT 45, koji je radjen u najboljoj tradiciji krimića Melvila i Alana Kornoa, pa sve do Azije, odnosno kultnog japanskog autora Sion Sona i njegovog Tokijskog Plemena, palp futurističke vizije Tokija u kome se bande bore za prevlast.   

-Na koje sve načine FEST podržava domaću filmsku scenu?

‎Jos jedna u nizu novina ovogodisnjeg FEST-a je novi industry program koji ce okupiti znacajne ljude iz sveta filmske industrije sa fokusom na domacu kinematografiju i regionalnu saradnju. Glavni kreator i koordinator industry dela ovogodisnjeg festivala je producentkinja Snezana Penev, clan Odbora FEST-a. U tome su joj pomogle njene kolege,   producenti Miroslav Mogorovic i Jelena Mitrovic, kao i direktorka Filmskog centra Srbije Snezana Maric.  Novi FEST-ov industry program pod nazivom FEST FORWARD odrzace se tokom poslednja tri dana FEST-a u periodu od 6.-8. marta i bavice se sledecim temama:

- saradnja regionalnih fondova‎ (razmena iskustava, resavanje problema i unapredjenje saradnje)

- saradnja filmskih producenata sa televizijama i ucesce televizija u finansiranju filmskih projekata

-‎ predstavljanje domacih zavrsenih filmova i filmova u postprodukciji svetskim sales kompanijama i distributerima

-‎ poreska politika u audio-vizuelnoj delatnosti i poreske olaksice servisnim produkcijama

FEST FORWARD ce tokom tri dana FEST-a ugostiti direktore i "decision makere" regionalnih fondova, predstavnike vodecih evropskih world sales kompanija, direktore i urednike regionalnih televizija, profesionalce koji se bave domacim i servisnim produkcijama. FEST FORWARD osmisljen je u saradnji i uz podrsku Filmskog centra Srbije, a namenjen je filmskim profesionalcima i studentima filmskih skola.

-Program Microwave takođe je posvećen uglavnom domaćim autorima, recite nam nešto više o tome.

U poslednje vreme na srpskoj filmskoj sceni prisutan je sve veći broj filmova, koji su radjeni u veoma skromnim budžetskim uslovima, čije snimanje nije podržano od lokalnih  i stranih filmskih fondova. Većina ovih filmova je snimljena za manje od 10.000 EUR (mnogi i za manje od 5000 EUR), dakle čak ispod granice low budgeta. U internacionalnim okvirima postoji naziv za ove filmove -  mikrobadžet filmovi.  Naziv je stekao popularnost u jeku svetske ekonomske krize i osiromašenja državnih filmskih budžeta, te želje reditelja da uprkos nepovoljnim okolnostima odže stvaralački kontinuitet.

Microwave selekcija sadrži šest srpskih filmova i jedan koji je snimljen u Hrvatskoj. Autori ovih filmova demonstrirali su snažnu nameru da u produkcionom i autorskom smislu budu nezavisni, a da do filmova dolaze brže, mimo često tromog i uštogljenog fondovskog mehanizma. Ono što ova selekcija pokazuje je ohrabrujuća činjenica da produkciona  ograničenja autori ovih filmova sve više dovode u sklad sa estetikom svojih ostvarenja, tako da ta ograničenja i estetika, koja proizilazi iz njih, ne deluju nametnuto, već skladno, kao jedini,  svesni izbor ovih autora, njihova kreativna namera od samog početka stvaralačkog procesa.  Jednostavno rečeno, sve više deluje da način snimanja ovih filmova proizilazi iz koncepta, a nije posledica nedostatka novca.   

U okviru ovog programa srpsku i svetsku premijeru imaće novi film Milutina Petrovića, veterana niskobudžetnog filma, koji od prvog filma demonstrira nepokolebljivu autorsku doslednost, vrednu poštovanja. Petlja je upravo najbliža prvom filmu Milutina Petrovića -Zemlja ljubavi, istine i slobode. Petrović nam na FEST donosi jedan vrlo zanimljiv art house triler, koji nema ambicije usmerene ka klasičnom saspensu i misteriji, već se prema žanrovskim postulatima odnosi više fetišistički, gradeći intrigantni filmski esej pun filmskih posveta i citata. 

Osim što se potpisuje kao scenarista Petlje, Saša Radojević je prisutan i kao reditelj i to sa novim filmom Žigosana, koji takodje ima srpsku premijeru,  upravo u selekciji Microwave.  Može se reći da je Saša Radojević  vremenom izgradio prepoznatljiv autorski pečat i da, pošto svake godine izlazi sa novim filmom, preti da postane jedan od najproduktivnijih srpskih autora. U novom filmu Radojević je ponovo na terenu ukrštanja intimnih, mikro svetova svojih junakinja sa tema represivnog delovanja države i društva. Što se tiče Žigosane, posebno bih skrenuo pažnju na epizodnu ulogu reditelja i glumca Milana Jelića, čije pojavljivanje u Radojevićevom filmu obećava antologijski status.

I više mladih autora je prisutno u ovoj selekciji, što je naručito važno za vitalnost mikrobudžetnog filma. Tamara Drakulić (autorka filma Ljuljaška) će nam predstaviti izvanredni film OKEAN, koji vešto balansira na granici dokumentarnog  i igranog žanra. Tamarin film je premijeru imao na uglednom festivalu u Jihvali (u selekciji u kojoj je prikazan i novi film poznatog Ulriha Zajdla), a potom je prikazan i na festival u Torinu. Film Tamare Drakulić je izuzetno kinestetično introspektivno putovanje koje je u filmu otelotvoreno okeanom, odnosno plovidbom glavne junakinje, koja se uputila ka mestu gde će biti prosut pepeo njenog umrlog prijatelja.    

Rediteljka Jelena Marković se u filmu UNUTRA (autorka filmova Veze i Država)  veoma hrabro suočava sa uvek aktuelnom temom narkomanije, koristeći sirov, neumiven vizuelni pristup i naturščike, prenoseći tako beznadežno depresivnu atmosferu zatvorske bolnice i psihologiju aktera zarobljenih unutra.    

Još jedan uspešan debitant, Ivan Jović, prisutan je u selekciji sa odličnim filmom Isceljenje,  koji je svoju svetsku premijeru doživeo prošle godine u Kotbusu, a potom je nagradjen za najbolji balkanski film na festival Cinedays u Skoplju. Jović je autor oniričke, kamerne drame,  koja duboku introspektivnost i duhovno usmerenje ukršta sa temom medjunacionalnog sukoba na Kosovu, prelazeći iz sfere banalnog i svakodnevnog u sveru vanvremenskog. 

Najmladji autror u ovoj selekciji je debitant Luka Bursać, kome je TMINA diplomski film. Tmina je vrlo zanimljiv formalni  eksperiment, koji kombinuje dokumentaristički pristup prve polovine filma i krajnje stiliizovan futurizam druge polovine, koji je na tragu Lea Caraxa , Gaspara Noea i francuskog neobaroka. Film sa drugačijim, vrlo svežim senzibilitetom, koji nam predstavlja autora na koga u budućnosti treba obratiti posebnu pažnju.

Tu je i jedan film koji je snimljen van Srbije, MEMOARI SLOMLJENOG UMA Danila Lole Ilića, sa takodje zanimljivim rediteljskim pristupom, važan i jer pokazuje da ovaj trend nije samo lokalan. Reč je o filmu još jednog debitanta.   

Ako se pažljivo čitaju špice ovih filmova, da se primetiti da mnogi od ovih autora snimaju filmove tako što pomažu jedni drugima kao glumci, asistenti, scenaristi … Dakle, reč je o jednoj specifičnoj filmskoj porodici, koja svojim timskim delovanjem pokazuje da nikakva ekonomska kriza, ma kako jaka bila,  ne može da uguši stvaralački duh, te zbog toga preporučujem publici i kritici da posebno obrate pažnju na radove ovih hrabrih umetnika.