Mohsen Makhmalbaf gost FEST-a

Veliki borac za ljudska prava i slobodu govora, Makmalbaf se često hvata u koštac sa temama o kojima drugi nerado govore. Kao tinejdžer, učestvovao je u borbi protiv diktature, i proveo je nekoliko godina u zatvoru kao politički zarobljenik. Tamo je otkrio da je kamera mnogo moćnije oružje i posvetio se filmu, uprkos cenzuri i pretnjama koje su ga uvek pratile. 2007 je na setu njegovog filma podmetnuta bomba zbog, kako je navedeno, „kršenja tabua“, a od 2009. sva njegova dela su zabranjena u Iranu, i naloženo je da se u potpunosti ukloni svaki njegov trag iz iranskog filmskog muzeja. Od 2005. je u samonametnutom egzilu, a nakon filma The Gardener iz 2012. preti mu i petogodišnja zatvorska kazna ako se ikad vrati u Iran- naime, Irancima je zabranjeno da posećuju Izrael, a Makmalbaf se oglušio o tu naredbu i tamo snimio film o tabu Baha’i religiji.

Ovaj neumorni autor do sada je objavio 27 knjiga, i snimio 20 igranih, filmova, kao i 4 dokumentarna. Uz njegove filmove često ide pridev „poetski“, bilo da su u pitanju fantastični, nadrealni filmovi poetskog realizma, ili surovo realistički prikazi odnosa pojedinca i društvenog i političkog sistema. Jedan od njegovih prvih filmova, Boycott,govori o čoveku osuđenom na smrt zbog komunističkih uverenja, i veruje se da je nastao na osnovu Makmalbafovih ličnih iskustava. Film The Cyclist o afganistanskom izbeglici koji sedam dana vozi bicikl u krug kako bi skupio pare za operaciju svoje žene, privukao je pažnju svetske filmske zajednice na rediteljsku zvezdu u usponu. Time of Love, prouzrokovao je veliki sukob Makmalbafa i iranskih medija, jer je govorio o ljubavi udate žene. Film je uspešno prikazan u Kanu, ali zabranjen u Iranu, gde su ljudi dva dana stajali u redu da bi pogledali jedinu projekciju filma. Sredinom devedesetih, Makmalbaf se okrenuo poetičnim filmovima kao što su Gabbeh, Sokout, Kandahar. Ovi filmovi su utvrdili njegovu popularnost u svetskim filmskim krugovima i doneli mu brojne nagrade. Sokout doneo mu je nekoliko nagrada na festivalu u Veneciji, kao i nominaciju za Zlatnog lava, a Kandahar je nominovan za Zlatnu palmu i uvršten na spisak 100 najboljih filmova Times magazina.

Makmalbaf je ovenčan mnogim priznanjima za svoje filmove i životno delo, ali i sa dva počasna doktorata (za književnost i film), i nagradama za njegovu borbu za ljudska prava. Takođe, odlučio je da svoje znanje i iskustvo prenese i na druge i pauzirao svoju karijeru da bi otvorio filmsku školu. Nažalost, vlast je smatrala da je dovoljno teško izboriti se sa jednim Makmalbafom i da im ne treba još stotinu njih, pa je ova škola uglavnom iznedrila talente iz Makmalbafove porodice. Njegova ćerka Samira oborila je svetski rekord kada je sa 17 godina režirala film The Apple koji je primljen u zvaničnu selekciju kanskog festivala, gde je dva puta osvajala nagrade žirija sa svojim kasnijim filmovima. Hana Makmalbaf se upustila u filmske vode već sa 13 godina, a sa 18 je osvojila nagradu Kristalni medved u Berlinu. Makmalbafova supruga Marziyeh Meshkiny takođe je uspešna autorka, a njih dvoje su zajedno napisali scenario za predstojeći film The President.

Sniman u Gruziji, The President priča priču o fiktivnoj zemlji koja nosi odlike mnogih svrgnutih (i ponekih aktuelnih) diktatura. Ostareli predsednik, iz sigurnosti svog utvrđenja, igra se sa svojim narodom kako bi zabavio voljenog unuka- na njegovo naređenje, isključuju struju celom gradu, kako bi mali dečak mogao da naredi da se struja ponovo uključi, i oseti bezgraničnu moć. Međutim, struja se ne pali, a u zamračenom gradu počinje da se diže revolucija. Predsednik je primoran da beži i da se krije u narodu koji je godinama tlačio, u svakodnevnom strahu da će biti otkriven i pogubljen, zajedno sa unukom.

Ipak, ovo nije klasična priča o tome kako dobro (revolucija) pobeđuje zlo (diktator). Makmalbaf je želeo da se pozabavi daleko složenijim pitanjima nasilja i moći. „Revolucije slamaju tanak led društva i nasilje u našoj divoljoj životinskoj prirodi se budi“, rekao je reditelj. Želeo je da pokaže kako nasilje koje stvara revolucija donosi još nasilja kada revolucionari stupe na vlast- ciklus koji se može videti i u krvavim posledicama arapskog proleća čije su revolucije poslužile kao inspiracija za film.

Film će biti prikazan na FEST-u 5. marta u Sava centru u 11h, 6.marta u DKC u 19.30 i 7. marta u 15h u Domu omladine.