Ovaj film je veoma neobična, a uz to i istitina priča o divljem dečaku koga ti tumačiš. Da li te je i na koji način rad na «Ničijem detetu» promenio?
Denis Murić: Da, svakako da me je mnogo promenio, i rekao bih da sam dosta naučio od svojih kolega. Čini mi se da sad posle filma imam drugi pogled na svet.
Tokom intenzivnih priprema za snimanje ti i druga deca radili ste raznovrsne vežbe sa brojnom ekipom koja se bavila isključivo time. Da li si osim toga nešto sam istraživao?
Denis Murić: (smeh) Pa naravno da jesam!
Šta ti je bio najinteresantniji, a šta najteži deo glumačkog rada?
Denis Murić: Najzanimljiviji mi je bio taj fizički deo, konkretno scena u kojoj skačem sa jednog kraja sobe na drugu; to je zato što sam inače hiperaktivan. Mogu da kažem kako je najnapornije i najteže bilo to što moj lik, Pućke, skoro uopšte ne govori, pa glas nije bio nešto što mogu da koristim u svojoj glumi, već se sve baziralo na mimici i pokretu.