Valter Donado, film Divlje priče

Divlje priče je film koji je postao vrlo popularan i kod publike i kod kritike, kako vi gledate na to?

- Film je dobio nagradu publike na festivalu u Sarajevu, tako da se može reći da je jako dobro prihvaćen i na mestima gde to nije očekivano, a što se Argentine tiče, tamo je postao najgledaniji film svih vremena.

Tumačite lik junaka koji pobesni u saobraćaju, da li ste se poistovetili sa njim?

- Mislim da svako može da razume takvu vrstu osećanja koju ovaj lik ima, svuda gde je prikazan film bio je prihvaćen veoma dobro. Zašto je tolika količina nasilja u filmu zastupljena, to bi trebalo pitati reditelja, kada se za to stvori prilika.

Da li ste verovali u scenario?

- Od početka sam znao da će film biti dobro prihvaćen i da će ostvariti veoma dobru komunikaciju sa publikom, a na konstataciju da priča u kojoj on glumi podseća na Spilbergov debitantski film - Duel, Donado je izjavio da nije prvi put da je to poređenje čuo.

ARGENTINSKI GLUMAC VALTER DONADO O ULOZI U OSKAROM NOMINOVANOM FILMU "DIVLjE PRIČE" 
Nikad neću biti Romeo 
Vlasnik Zoo vrta, visok dva metra i tetoviran, očarao svetsku publiku i kritiku 
Intervju za Novosti, tekst:Ana Popadić

Tanki živci su nam svima zajednički

ARGENTINSKI glumac Valter Donado prešao je dalek put da bi na Festu predstavio film "Divlje priče", reditelja Damijana Šifrona. Junake šest različitih tragikomičnih priča povezuje - nasilje - a kritičari i publika složni su da je jednu od najupečatljivijih, ali i najsurovijih rola ostvario beogradski gost. To ne bi bilo toliko iznenađenje, da dva metra visoki Argentinac nije vlasnik Zoo vrta u Buenos Ajresu i samo "slučajno glumac". 

Igram siromašnog i besnog radnika, koji je upravo ostao bez posla i dok svojim starim kamionetom ide kući, sreće ga mladi, zgodni "japi" u novom, besnom autu i pokušava da ga pretekne. Bezazleno koškanje na putu pretvoriće se u borbu do istrebljenja - kaže u razgovoru za "Novosti" argentinski glumac. 

 Junaci "Divljih priča" se obični ljudi koji se ljute zbog saobraćaja, nevaspitanih mušterija, parkiranja, ljubavne izdaje, pohlepnih advokata? 

Tanki živci su nam svima zajednički. To se videlo na premijerama filma širom sveta, gde je publika hvalila upravo tu univerzalnost. Junaci svih ovih priča u naizgled uobičajenim situacijama, polude i odu u ekstreme. Iako nisi ubica, možeš ubiti nekog, ili ako po prirodi nisi agresivan, uvek postoji situacija u kojoj si sposoban da udariš drugoga. 

 Vaša "odnos" sa partnerom Leonardom Zbaraljom je ipak najsuroviji? 
- Da moj junak potiče iz nižeg staleža, vidljivo je po njegovom ponašanju. Kada, posle nekoliko kilometara od "koškanja na putu" ponovo naiđe na japija i njegovo pokvareni auto, ne može da se obuzda, a da se ne obračuna sa "bogatašem". Siguran sam da postoji mnogo ljudi na drumovima koji podsećaju na mog junaka i kojima, nažalost, malo treba da "puknu" i počine neku glupost. 

 Niste profesionalni glumac, već vlasnik zoo vrta koji iznajmljuje životinje za snimanje filmova i reklama. Kako ste došli do ovako ozbiljne uloge? 

- Već 33 godine se bavim time i odlično poznajem rad iza kamere, kao i mnoge reditelje. Snimio sam nekoliko filmova, ali nijedna uloga nije bila ovako ozbiljna. Osim toga, "Divlje priče" su bile kandidat za Oskara i najgledaniji film u istoriji argentinske kinematografije. Tako je moja uloga dobila na težini, a ja sam proputovao ceo svet promovišući film. 

 Kakve su vam bile prethodne uloge? 

- Uglavnom manje zahtevne, a kad razmislim, sve su slične. Ovako visokom i tetoviranom, sa pirsinzima niko mi ne nudi uloge dobrica ili zavodnika, pa da zaigram pored neke lepe dame. Nažalost, nikad neću biti Romeo. Suđeno mi je da igram divljaka. 

 Jeste li postali slavniji u rodnom Buenos Ajresu? 

Mislim da nisam, jer me tamo mnogo ljudi poznaje kao vlasnika zoo vrta. Ali, kad odem bilo gde drugo, često mi se javljaju replikom iz filma: "Gde si, kurvin sine". Ko bi rekao da tako nešto može da ti laska. Ali, ja nisam zvezda. Prava glumačka zvezda je moj partner Leo Zbaralja, koga opsedaju dame i kad pije kafu sa prijateljima. Mene ne jure, a baš bih voleo. U "Divljim pričama" je mnogo velikih glumaca, ja sam tu kao padobranac. Drago mi je što su svi zadovoljni mojom ulogom, ali za to su zaslužni reditelj i Leo, prava glumčina, veliki čovek i moj prijatelj. Bez njegovih saveta i pomoći ne bih uspeo. 

 Sada kada ste se dokazali u "Divljim pričama" stižu li vam neke ozbiljnije glumačke ponude? 
- Ima ih zaista mnogo. Trenutno se pripremam za ulogu bajkera i pankera, pravog nasilnika. Opet ta moja tužna sudbina zlih junaka. Ali, gluma će i dalje ostati samo moj hobi. Nemam drugih ambicija. 

Ana POPADIĆ, Večernje novosti