•  
    • Intervju sa Nesrin Kavadžade, glumicom iz filma Jagnje

      FEST 2015 / Vesti / Intervju sa Nesrin Kavadžade, glumicom ...
      01. Mart 2015.
      Mislim da je danas veliki problem u turskom filmu, a pretpostavljam da je tako i u ostatku sveta, to što su glavni junaci uglavnom muškarci

      Zanimljivo je da su u filmovima Kutluga Atamana najizraženiji ženski likovi, te se ponekad čini da on muškarcima ne daje nikakvu šansu. Recite nam šta Vi mislite o tome, iz perspektive Vas kao žene i glumice.

      Nesrin Kavdžade: Interesantno mi je što ste to pitali, pošto najčešće na festivalima dobijamo kao ekipa pitanje: «Ko je u stvari jagnje?». Kutlug najradije daje odgovor da su to svi likovi u filmu, ali za mene to nije sasvim istina, ja bih pre rekla da se naslov odnosi upravo na muške likove. Mislim da je danas veliki problem u turskom filmu, a pretpostavljam da je tako i u ostatku sveta, to što su glavni junaci uglavnom muškarci, oni nose priču, a žene su samo neka vrsta pomoćnika na tom putu. Kad malo bolje razmislim, stvarno ima jako malo filmova koji govore o ženama! Ja sam ih radila nekoliko, ali evo na primer Džejlan, njegovi filmovi su sjajni, ali su zaista orijentisani na muškarce. Međutim, u ovoj konkretnoj Kutlugovoj priči je sasvim suprotno, žena je ta koja odlučuje o sudbini porodice, i to mi se činilo izazovnim čim sam pročitala scenario. Mislim da je «Jagnje» jedna izuzetno snažna priča.

      Osim toga, krug se završava na jednoj sasvim nepoznatoj ženi - tu mislim na pevačicu/prostituku - koja pomaže Medini više nego što je njen muž bio sposoban, te na neki način i ona odlučuje o sudbini ove porodice.

      Nesrin Kavdžade: (Smeh) Da! Žene vladaju u ovom filmu.

      Na koji način ste sa rediteljem radili na Vašem liku?

      Nesrin Kavdžade: Kutlug je zapravo još u samom scenariju napravio nivoe ludila za Medinu, lik koji ja tumačim, tako da je bilo sasvim jasno šta treba da radim, od prvog do poslednjeg, petog stadijuma. Korak po korak, ona postaje sve luđa. Kutlug je veoma konkretan u vezi sa stvarima koje želi od glumaca, pa ne voli mnogo da priča, a na snimanju je brz i ne ponavlja scene ukoliko za tim nema preke potrebe. On uvek govori da za njega snimanje filmova ima samo jedno značenje, a to je posmatranje glumaca, da je to jedina stvar koja ga uzbuđuje.

      Čini se da je svaka generacija žena ovde sve jača i jača: posle bake dolazi Medina koju Vi tumačite, a zatim ćerka koja je možda najneobičniji lik. Deca su možda i najautentičniji deo ovog filma. 

      Nesrin Kavdžade: Deca su oboje naturščici i moram da priznam da su mi oni mnogo pomogli na setu, pogotovo oko tog istočnjačkog akcenta sa kojim sam se mučila. Kutlug je njih našao u blizini mesta snimanja, tražio je lokalce, a trebalo mu je veoma mnogo vremena, čak sedam meseci. Sa njima takođe nije mnogo pričao i filozofirao, rekao im je: «Budite to što jeste!». Devojčica je zaista tako blesava kao njena majka u filmu! Oboje su vrlo autentični.

      Šta mislite o tom zanimljivom Kutlugovom postupku pred sam kraj filma, kada natera stanovnike sela, isto kao i publiku, da pomisle kako je Medin ubila sopstvenu decu? Da li je današnji svet toliko okrutan da je postalo bolnije obrukati se nego usmrtiti one koje volite?

      Nesrin Kavdžade: Mislim da je glavna motivacije junakinje koju tumačim bila da isporuči neku vrstu poruke društvu, koje je muško društvo. Njihov moral je dvoličan i njena ljutnja se temelji na tome da im pokaže da greše, da nije ista kao oni. Da je to zaista uradila, postala bi ista kao oni. Ja lično, kao Nesrin a ne kao Medina, mislim da danas nije moguće biti Medeja, ali je za žene od velikog značaja da dostave tu poruku, da ustanu i brane svoje mišljenje i ne dozvole da ih bilo ko osuđuje. Ubijanje dece je okrutan čin i mislim da to nije dobar način obračunavanja sa muškim principom, a rekla bih da to i ovaj film tvrdi.

      Šta je za Vas bila najneočekivanija reakcija na film? Bio je prikazan na mnogim festivalima, između ostalog u programu Panorama u Berlinu.

      Nesrin Kavdžade: Moram da priznam da je za mene bilo potpuno zbunjujuće to koliko su se ljudi smejali. Prvi put kad sam pročitala scenario bilo mi je jasno da on ima potencijala za taj crni humor, ali nisam imala predstavu da će se ljudi u toj meri naglas smejati, potpuno histerično! Tokom snimanja sam nekako doživljavala to kao veoma ozbiljnu porodičnu priču, ali se ispostavilo da je «Jagnje» daleko duhovitiji film nego što sam isprva mislila.

       

       

       

       

       

       

    •