Ekipa filma TENOR

Kako je došlo do ideje za ovaj film?

Kim Sang Man: Ovaj film je naša producentkinja Kim počela da planira pre 5 godina, pa bolje ona da objasni.

Kim Junga: Ja sam pre 5 godina čula za dokumentarac koji je prikazan u Japanu, o našem korejskom Tenoru Bae Džečulu. Gospodin Bae je završio školu u Italiji i aktivno se bavio pevanjem u Berlinu, a posle je dobio kancer štitne žlezde koji je operisao. Tu ima i ljubavne priče, i priče o njegovom društvu, pa mi se činilo da bi od toga mogao da se snimi dobar film.

Kako je Džečul, tenor o čijem životu govori film, reagovao kad ste mu pristupili sa ovom idejom?

Kim Sang Man: Kim ga je pitala šta misli o tome, a njegova prva reakcija je bila čuđenje kako od te priče može da nastane film. On je mislio da je ta priča suviše obična, ali nam je dao dozvolu da se bavimo njom. Pre snimanja filma gospodin Bae je rekao da mu je taj događaj bio kao smrt, kao da je on umro kada je izgubio glas i da nema više razloga da nastavi život. Ja nisam mogao da pokažem sve njegove muke koje je preživeo, nisam mogao 100% da izrazim to u ovom filmu.

Šta su bili najveći izazovi u ovom filmu?

Kim Sang Man: Ja lično više volim da snimam akciju, triler i horor, i nisam bio baš zainteresovan za ovaj film u početku. Ipak je to drama, i to po istinitoj priči. Da se ova priča završila potpuno srećno, da je Bae uspeo da čudesno prevaziđe sve svoje teškoće, ne bih želeo da se bavim ovim filmom.  Jako mi je interesantno da posmatram taj ljudski instinkt, kako čovek može ponovo da izađe pred publiku a da više nema savršen glas kao što je imao nekad kad je bio jako popularan. Hteo sam da u ovom filmu pokažem ljudsko nesavršenstvo i kako čovek uprkos tome može da nastavi dalje.

Da li vi lično volite operu?

Kim Sang Man: Jako volim sve vrste muzike, naravno slušam i klasičnu muziku, ali najviše ipak volim rok. Kad sam počeo da se bavim ovim filmom, krenuo sam više da istražujem i učim o operi, pa sam je više i zavoleo. U Koreji opera nije najpopularniji žanr, ali mislim da ako je pažljivo posmatrate, svako može da nađe nešto što mu se tu dopada i da uživa u tome.

Film je sniman i u Evropi i u Aziji, a kako publika reaguje na film u različitim zemljama?

Kim Sang Man: U Evropi smo prikazali film u Berlinu, zatim u Americi, Kini i Japanu. Ali neverovatno je da je reakcija svuda bila ista, uglavnom su na kraju filma svi izlazili suznih očiju, tako da mislim da sam uspeo da dotaknem publiku onako kako sam želeo.