Film Deca sunca

Film «Deca sunca» prikazuje makedonsku porodicu u borbi protiv tranzicije. Možemo li reći da ovaj film simboličnog naslova prikazuje realnu sliku Makedonije danas?

Biljana Tanevska: Realnu sliku Makedonije je vrlo teško opisati tako da ta simbalika dece sunce predstavlja i jednu simboliku cele životne filozofije; danas je tako malo tog toplog sunca što se uvek negde krije iza senki. Ta priča je jedna urbana saga o poštenoj familiji koja se bori sa nečim što je surova realnost, loš život. Moja uloga žene predstavljena je kao nekakvo vodeće mišljenje današnjice: uhvati se bilo čega, spasi se dok možeš. Film je autentičan, reditelj Antonio Mitrićeski nažalost nije ovde, ali i sama njegova pojava je poetična, što je uspeo da prenese u film koji je svojevrsna proza koja vodi kroz različita stanja likova. Kasting je isto interesantan, imamo presek najraličitijih uzrasta, od dece do starca koji je mudar i krije još jedan nivo simbolike.

Jedno pitanje za producenta: recite nam nešto više o saradnji sa čuvenim Gordanom Mihićem koji, ako sam dobro razumeo, potpisuje scenario.

Dejan Miloševski: Ovaj film je zapravo rađen po ideji Goradana Mihića, a Srbija je 2013. godine čak finansijski podržala ovaj film i u ovoj zemlji ima svog distributera.

Kako bioskopska publika reaguje na ovaj film u Vašoj zemlji ?

Dejan Miloševski: Mi smo u Makedoniji već završili distribuciji i broj gledalaca je bio između petnaest i dvadeset hiljada, što je trenutno veliki broj. Publika dobro reaguje, a film vodi sada ozbiljan festivalski život - Čikago, Toronto, Peking...

U filmu je fotografija izuzetno zanimljiva, recite nam nešto o radu kamere i saradnji izmađu reditelja i direktora fotografije.

Dejan Miloševski: Kao što je već pomenuto, reditelj nažalost nije mogao da prisustvuje, ali direktor fotografije je Poljak, njegov prijatelj još sa studija i sa njim je snimao i svoj prethodni film. Samim tim oni imaju neku saradnju iza sebe i dobro se slažu.

Jedno pitanje za glumicu - kako je izgledalo snimanje i saradnja sa rediteljem, da li ste imali probe pre snimanja, ako ste ih uopšte imali? Do koje mere su glumci mogli da utiču na scenu i improvizuju?

Biljana Tanevska: Ja bih se samo nadovezala i na prethodno pitanje: ta lepota u kojoj smo mi bili - disali, živeli i radili - je nešto nezamislivo dok čovek ne ode i ne opipa. Naravno da u mnogome doprinela majstorska priča Gordana Mihića, a reditelj i direktor fotografije već neko vreme zajedno hodaju kroz umetnost i zajedno rade fantastično. Što se tiče saradnje između glumaca i reditelja, Toni je jedan reditelj koji pušta i daje, on jednostavno voli da vidi šta znaš i pusti te to da radiš. Probe smo imali, ali da bismo sažvakali tekst. Na snimanju smo i davali i dobijali.