Intervju sa Milom Elegović, glumicom iz filma " Zagreb kapućino"

BITI U NEKVALITETNOJ VEZI PONEKAD JE BOLJE NEGO BITI SAM

U dnu šoljice kafe ali ne i kapućina mnoge su žene tražile svoju sudbinu. Kakva je sudbina “slabijeg pola “ u “Zagreb kapućinu “?

Sudbina slabijeg pola u “Zagreb kapućinu”, je ajmo reći bol. Nije lako prolaziti kroz sve te bolne emocije, ali je jako korisno i ako ne prihvatimo bol kao deo svoje sudbine, ne možemo rasti, a ako je zagrlimo onda to može biti vrlo kreativno, produktivno.

Film se bavi ženama iznad 40 godina. Kako, ne samo na platnu, koračati po tom minskom polju rastućih godina?

Teško je prihvatiti da se telo menja, pogotovo ženi kao ja koja slovi kao dobro izgledajuća žena. Jako je teško stariti u oku javnosti, glumice pogotovo. Jako je teško, ali morate na tome raditi, na tome da svoju svest pomaknete u tom smislu da svaka faza u životu donosi i odnosi nešto. Meni su četrdesete strašno plodne.

Ovo je prvi film gde glumite glavnu ulogu, a takođe i rediteljski debi Vanje Sviličić, ko je kome više pomagao?

Vanja je užasno talentovan reditelj za rad sa glumcima. Meni je to bilo fascinantno da jedna osoba bez takvog iskustva, zapravo ima iskustva, jer je talenat zapravo iskustvo bez iskustva, a ona je tu strahovito talentovana. Jedino čime sam joj ja mogla pomoći je moja otvorenost i spremnost da joj verujem jer je tu pitanje poverenja bilo užasno važno da se uspostavi između mene, nje i Nele i da zatvorimo taj emotivni krug, tako da je ona meni glumački jako puno pomogla. Terala me je da se ne zadovoljavam sa lakim rešenjima i na tome sam joj jako zahvalna.  

Kažete da Vam ova uloga nije bila laka?

Bilo mi je jako teško, zato što sam prvo morala da igram bez šminke, a ona je meni uvek neka vrsta zaštite. Skinuti šminku je za mene bio jedan psihološki momenat, i to mi je bilo užasno teško. Ja sam glumica koja uvek voli da začini, a ona je zahtevala jedan potpuni minimalizam u svakom smislu. To je bilo teško, ali je bilo korisno. Znala sam u sebi da moram to isfurati do kraja, inače neće biti dobro. 

Meni je ovaj film jako promenio život, u svakom pogledu. Doveo me je na FEST, na koji sam mislila da nikad neću doći jer ja sam odustala, znaš ono kako u svojoj  glavi stalno misliš ma doći će, htela bih da dodje, ali ja sam to potpuno makla.

Kako ste reagovali kada ste saznali da će film biti prikazan na FEST- u ?

Jugoslava Pantelića sam upoznala u Puli,  i njemu se film strašno dopao i tad mi je obećao: “Ja ću Vas zvati na FEST!’’. Ja to baš i nisam verovala. A i muškarci jako često ne održe svoja obećanja , i bila sam u fazonu, ma da, okej, bok vidimo se. Medjutim, Jugoslav je održao  obećanje, i “pala sam u nesvest od šoka”. To mi je jako jako važno, jer to ide u moju biografiju i imaće jedno vrlo važno mesto.

Glumica, pevačica, tekstopisac, kradljivica srca,  šta je od toga Mila Elegović ?

Sve i ništa do kraja. Ipak menjam te uloge i identitete. Imam više identiteta u sebi, pa mi je to zabavno, jer bi inače život bio jako jako dosadan. Trenutno me muzika okupira. Ona je u ovom trenutku prioritet. Njome se inače bavim već jako, jako dugo. Pevam na najrazličitijim iventima. U poslednje tri godine pišem pesme, stihove, muziku, osmišljavam celi taj program, celi svoj identitet, tako da mi je to super.  

 „A ja sam samo sretna, što našoj vezi je kraj “ refren je Vaše pesme “Mali Pas”.  Koliko žene imaju snage i hrabrosti  da to kažu - ali ne pevajući ?

Nema ih puno, zato što žene ostaju u vezama iz straha. Ponekad se i ja pitam da li sam odabrala dobro, međutim mi svi znamo u svom srcu šta je istina o vezi o kojoj sve žene i svi muškarci znaju. 

Razlozi zašto odaberete nešto, donosi odgovornost i sad  biti sam u vezi, biti u nekvalitetnoj vezi je ponekad bolje nego biti sam. Medjutim, ja ne mogu drugačije. 

Kako reći NE?

To je užasno teško, ljudi odaberu tu prisutnost jer je zastrašujuće biti sam. Stvarno je, ima trenutaka kada je meni grozno teško, kada “lupam glavom o zid” i “kad plačem tri dana”, ali opet, kad bi preduzela korake da se vratim, unutarnji glas ti odmah kaže NE.  Ova pesma govori o ljubavi koja je bila strašno strastna, koja je imala užasno puno emocija, međutim  kad se šoljica kave razbije, razbije se. Naravno, ako ljudi odluče, oni mogu to sklopiti natrag, međutim moraju oboje raditi na tome. Puno žena živi u strahu od samoće. 

Kad ste postali kradljivica srca ?

Davno.  Ja sam mag gubitaka , ali sve žene i svi muškarci  ukrali su nekome srce, ali i meni je bilo ukradeno. 

U tekstovima mnogih Vaših pesama hodaju žene, s manje ili više botoksa, prevarene, napuštene ali i one koje  jureći muškarce jure njihove kvadrate, “novce”.. . Ko u toj razmeni dobara bolje prolazi?  

Kako kada, i kako ko. Iako je ovo muški svet. Trebaće tu puno vremena da se stvari nekako izbalansiraju, mada mislim da je tu pitanje trenutka i situacije. Kad ljubav pukne, gube oboje. 

U TV seriji  „Bitange i princeze“  igrali ste tv voditeljku . Koliko Vaša Irena Grobnik liči ili se razlikuje od one pre 15-20 godina ?

Irena Grobnik mi je strašno puno toga donela. Kupila mi je stan, napravila je od mene televizijski poznato lice, ali mi je onda u jednom trenutku počela smetati jer su me ljudi poistovećivali samo sa njome. I tad sam je zamrzela. Medjutim, sad moram to nekako izbalansirati i moram je prihvatiti natrag kao nešto što je jako vredno i jako važno. Da mi je ponude, ne bih je sada igrala. Ali bi bilo interesantno za jedno 7-10 godina videti šta bi se događalo sa svima njima . 

Govorite da je malo pravih dama i džentlmena?

Malo je i jednih i drugih. Ljudi danas žive jednim neelegantnim načinom života. Elegancija za mene nije pitanje para, već pitanje stava, odnosa, stila, života. Jako malo ljudi ima tu istančanost . Ljudi su 

jako pogrubeli i nije im bitna elegancija,nije im bitno džentlmenstvo i to jedno, ajmo reći fini život, fino ophođenje, fina mišljenja, profinjene situacije, a meni to fali, jer ja to volim. 

Kakav je Vaš utisak da Vas na sceni više gledaju ili slušaju ?

Mi živimo u svetu vizuelnih efekata i verovatno me više gledaju ma koliko ja želela da me više slušaju. 

Ko je u ovom trenutku ikona Hrvatskog filma i TV-a - ili je i ona uvozna poput mnogih drugih stvari? 

Mislim da su u ovom trenutku ikone hrvatskog filma puno više reditelji nego glumci i to je čudna situacija, ali je tako. 

Ako biste morali da izbacite višak tereta iz Vašeg čamca ko bi se pre „okupao“ filmski ili muzički kritičar?

Ni jedni ni drugi, nego pozorišni.  Muzika je mene dočekala s dobrodošlicom. Film je tu bio puno više korektan, ali pozorišni kritičari su neki koji, ne vole lepe žene ili bar one koje se smatraju lepim. To ti nikad niko neće oprostiti i ta, jedna vrsta licemerstva mi je odvratna. Kad sam glumila ružnije, neprivlačne žene, onda sam bila odjednom super, čim bi bila neka dobra, e to onda ne valja.  

Iva Čolić