Razgovor sa ekipom filma Bataljon i ministrima kulture Srbije i Rusije, Tasovcem i Medinskim

Razgovor sa ekipom filma Bataljon (Marija Koževnikova, glumica, Igor Ugolnikov producent i idejni tvorac filma, Evgenij Ajzikovič, producent), ministrom za kulturu Ruske federacije Vladimirom Medinskim, ministrom kulture i informisanja republike Srbije Ivanom Tasovcem

Pitanje za Medinskog i Tasovca: Sokurov je bio gost FEST-a na kome smo imali prilike da vidimo nekoliko ruskih filmova. Kako vi ocenjujete srpsko-rusku kutlurnu razmenu?

Vladimir Medinski: Hvala vam što ste nam pružili priliku da evropsku premijeru filma održimo ovde. S obzirom da je to prvi ruski film posvećen prvom svetskom ratu o kome se malo priča u Rusiji, a prvi hici rata su se čuli u Beogradu, ovo je vrlo simbolično jer film počinje u gradu u kome je počeo rat. Što se tiče naših odnosa, mislim da su vrlo plodonosni.

Ivan Tasovac: Zahvaljujem se svima koji su doprineli da upravo Beograd bude mesto evropske premijere filma Bataljon. U toj premijeri ima jako puno simbolike, ipak je ovo zemlja koja je imala Milunku Savić, a i danas je 8. mart. Da bismo bili u skladu sa svetom moramo da budemo u skladu sami sa sobom, tako da moramo da uspostavimo vezu između prošlosti i budućnosti, a meni je ogromno zadovoljstvo da smo sa mojim kolegom Medinskim otvorili novu stranicu u saradnji. Ova premijera nije jedini današnji veliki događaj, danas je sleteo u Beograd nedostajući list Miroslavljevog Jevanđelja. Danas u pola 6 u muzeju Vuka i Dositeja će prvi put u istoriji našem narodu biti dostupna ta nedostajuća stranica, i mislim da je to vrlo simbolično. Takođe, tokom ove godine, koja je godišnjica Maljeviča, biće velika izložba ruske avangarde koja će posetiti samo Švajcarsku i Monte Karlo.

Pitanje za Koževnikovu: Kakva je junakinja koju tumačite? Koliko je ona okrutna a koliko duboko u sebi tužna i nesretna?

Marija Koževnikova: Ženski lik u ratu uvek ima specifičnu ulogu. Pre svega žena kad više nema šta da izgubi, tek tada može da krene u rat. Zato je karakter moje junakinje veoma složen.

Pitanje za Ugolnikova: Šta vas je podstaklo da se posvetite ovom projektu?

Kada sam završio film o drugom svetskom ratu, mi smo sa mojim prijateljem i partnerom Evgenijem počeli da razmišljamo o snimanju filma o prvom svetskom ratu, jer je drugi nastavak nezavršenog prvog. Dok smo istraživali materijale za film našli smo podatak o ženskom bataljonu iz 1917. godine. Da je film izašao prošle godine kao što je planirano, to bi bio pravi istorijski film. Ali s obzirom da izlazi tek ove i s obzirom na političku situaciju, veoma je aktuelan. To je film upozorenja, iako su se okolnosti filma desile pre sto godina.

Da li je u planu i televizijska serija po ovom materijalu?

Zapravo, televizijski materijal za 4 epizode je već spreman i biće prikazan na prvom kanalu ruske televizije. U tu seriju će ući sav materijal koji je ispao iz filma, a takođe i hronika o Petrogradu. Još jednom se zahvaljujem ministarstvu kulture Rusije i istorijskom vojnom društvu na svoj pomoći tokom snimanja.

Pitanje za Ajzikoviča: Kakve su reakcije publike na film?

Postoje dve reakcije, kako reaguje publika dok očekuje film, i kako reaguje na premijeri, ali najinteresantnije su reakcije iz bioskopske sale. Ruska publika je veoma suzdržana u emocijama. To je drugi film koji sam video u svom životu da publika ostaje do kraja u Sali i čak čita odjavnu špicu. Prvi film je Legenda 17 o hokeju, a Bataljon je drugi jer se publika ponosi svojim ženama i svojim junacima iz rata.